ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 6, 11-17)
Браћо, сматрајте себе мртвима гријеху, а живима Богу у Христу Исусу, Господу нашем. Да не царује, дакле, гријех у вашему смртном тијелу, да га слушате у похотама његовим; нити дајите удове своје гријеху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде. Јер гријех неће вама овладати, пошто нисте под законом него под благодаћу. Шта дакле? Хоћемо ли гријешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Никако! Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или гријеха за смрт, или послушности за праведност. Али Богу хвала што бијасте слуге гријеху па послушасте од срца правило науке којој се предадосте.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 8, 14-23)
У време оно, дошавши Исус у дом Петров, видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе. И дотаче се руке њене, и пусти је ватра, и устаде и служаше му. А када би вече, доведоше к њему бјесомучних много, и изагна духове ријечју, и све болеснике исцијели, да се испуни што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе. А када видје Исус много народа око себе, заповједи да пређу на ону страну. И приступивши један књижевник рече му: Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш. Рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу заклонити. А други од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најприје да одем и укопам оца својега. А Исус му рече: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртве. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.
ТУМАЧЕЊЕ
Немојте бити у греху, већ будите Божји
Није речено да остављамо тело, већ да не допустимо да грех савлада тело. Он није дошао да уништи нашу природу, већ да постави на право место наш слободан избор. Затим да покаже да не може било каква сила или нужност да нас унизи, већ само наша слободна воља. Није речено да не уништи тело, јер би то била нужност; већ да грех не савлада тело… Тежак је задатак да се дигну руке од греха јер су тела смртна. То доказује и борбу против греха… да грех не савладао све у нама. Није то од било које силе, већ зато што нисмо послушни.
Тело је индиферентно између врлине и греха, али је ипак оруђе… Ако твоје око гледа туђу лепоту, постаје оруђе нечег лошег… Али ако је добро, постаје оруђе праведности: исто је и са језиком, рукама и са другим деловима тела. Када кажемо рука, онда мислимо на нешто тешко за нас, зато треба да имамо узвишен ум и дух, јер само тако тражимо и верујемо у Онога који даје заповести… Морамо да правилно усмеримо свој ум и тако ћемо послушати Творца и заузећемо своје место под сунцем… (Св. Јован Златоусти, Омилија 11 на Рим. 6)
Син Човечји није имао где да своју главу стави
Вишеслојност човековог живота показује да је љубав велика и да човек може да свој живот проживи са много емоција. Међутим, неки човек, који је на пример роб тела, или неко који је арогантан, ако приђе Њему и каже му: Учитељу свуда ћу те пратити… схваташ ли колики је његов безобразлук. Како то да препознамо? Из самог одговора… јер се из тога види каква ће бити његова реакција на одговор. Из тога следи питање, да ли идеш за Мном из користи? Да ли видиш да немам ништа, чак ни оно што птице имају (гнездо, дом)… На многим местима, Христос баш тако говори. Он никада не говори отворено, већ из одговора на питања очекује реакцију и тако показује каква је сврха свега реченог. У супротном, он каже што и Натанаилу: А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства (Јн. 1, 47). (Св. Јован Златоусти, Омилија 27 на Мт. 8, 4, 5)