ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 20, 7–20)
У дане оне, у први дан недјеље, кад се сабраше ученици да ломе хљеб, бесјеђаше им Павле, јер намјераваше сутрадан да отиде, и продужи бесједу до поноћи. И бијаху многе свијеће у горњој соби гдје се бијасмо сабрали. А сјеђаше на прозору један младић, по имену Евтих, обузет дубоким сном; пошто Павле дуго говораше, он, савладан од сна, паде доље са трећега спрата, и дигоше га мртва. А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не узнемиравајте се јер је душа његова у њему. Онда изиђе горе па, преломивши хљеб и причестивши се, дуго говораше све до зоре, и тако отиде. А младића доведоше живог и утјешише се не мало.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 14, 10–21)
Рече Господ ученицима Својим: ријечи које вам ја говорим не говорим од самога себе, него Отац који пребива у мени он твори дјела. Вјерујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дјела вјерујте ми. Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у мене. дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме. И што год заиштете (од Оца) у име моје то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити. Ако ме љубите, заповијести моје држите, и ја ћу умолити Оца. и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек, Духа Истине, кога свијет не може примити. јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу к вама. Још мало и свијет ме више неће видјети, а ви ћете ме видјети, јер ја живим, и ви ћете живјети. У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени,и ја у вама. Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби. тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.
ТУМАЧЕЊЕ
Евтих је пао од треће приче
Замисли кућу са свим светлима, са свом грајом, са Павлом усред свих присутних који говори пред гомилом која и са прозора прати. Шта је то требало да видите! У исто време деси се и чудо… Велико је било изненађење слушаоца… (Св. Јован Златоуст, Омилија 43 на Дела. 20)
Евтих је пао с трећег спрата
Замисли кућу са свим светлима, са свом грајом, са апостолом Павлом усред свих присутних који говори пред гомилом која и са прозора прати. Шта је то требало да виде? У исто време десило се и чудо… на велико изненађење слушалаца… (Св. Јован Златоуст, Омилија 43 на Дела. 20)
Умолићу Оца и даће вама Утешитеља који ће да пребива са вама довек…
Верујемо чврсто у Божијег Духа, коме се клањамо, тако да почињемо проповед о Богу Оцу именима Свете Тројице. Отац је био Истинита светлост, која сија свакоме човеку кад обасјава свет. Син је био Истинита светлост, и Утешитељ је био Истинита светлост који обасјава свакога човека у свету (1. Јн. 1, 9, 14-16)… Ово говоримо јер разумемо и знамо. (Св. Григорије Велики, Пета богословска проповед, 3)
Постанимо као Христос јер је Он постао као и ми. Постанимо богови Њиме, јер је Он постао човек као и ми. Узео је на себе низину да би нас узвисио. Постао је сиромах, да бисмо ми Његовим сиромаштвом били богати (2. Кор. 8, 9). Сишао је доле да бисмо ми били узнети горе. Узео је облик слуге (Флп. 2, 7) да бисмо били одвојени од попришта (Рим. 8, 21)… Вазнет је на Небеса да би ми који у греху лежимо били уздигнути ка Њему. (Св. Григорије Богослов, О Пасхи, беседа 2)
Христос Сам сведочи о природи нашег живота у Њему кроз Свете тајне Тела и Крви који нам се предлажу (Јн. 14, 19). Оно што је хтео да каже јесте да ми треба да верујемо да је Он био у Оцу по природи, као Бог, тако да ако смо ми у Њему врлином Он ће бити у нама кроз Свете тајне. Ми би требало да будемо у заједници кроз Посредника зато што обитавамо у Њему, као и Он у Оцу тако да и ми будемо у заједници са Оцем. (Св. Иларије из Поатијеа, О Тројици, 8, 15)
Ко је видио Мене, видио је Оца… Зар не вјерујеш да сам Ја у Оцу и Отац у Мени? Ријечи, које вам Ја говорим не говорим од самога Себе, него Отац који пребива у Мени… Вјерујте ми да сам Ја у Оцу и Отац у мени, ако ли не, због самих дјела вјерујте ми. Христос завршава свој одговор Филипу. Он му каже да је први пут ка познању Оца у Сину и Сина у Оцу – пут самосведочења Господа о Себи и Оцу; други – Његова необична дела и чуда. Последњи служе као доказ за оне, који не верују речи па им зато Христос и придаје другостепени значај.
Одговор Филипу је завршен и Господ се опет окреће утешавању својих забринутих ученика. Господ их утешава тиме што ће по Његовом одласку ученици, уколико само остану у вери у Њега, бити кадри да учине иста таква дела која је и Христос творио, и чак већа од њих. Ово ће произаћи не због неке предности ученика у односу на свог Учитеља, већ због тога што ће Христос по Вазнесењу ступити у пуно поседовање Божанске славе и власти и кроз верујуће савршити силом Духа Светога још већа чуда. Другом утехом за ученике треба да буде то што ће се они у својим молитвама обраћати Богу у име Исуса Христа, и Он ће испунити сваку њихову молбу.
Нову утеху – да се не збуњује срце ученика – Господ им нуди у обећању другог Утешитеља, Који ће остати с њима заувек. Ово обећање Господ условљава: … Заповијести Моје држите, и Ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља. „Нека се постиде онда – каже свети Златоуст, – заражени грехом Савелија и они који имају неправилно схватање о Духу Светом! У овом стиху је то особено и задивљујуће, што он једним ударцем обара потпуно супротне јереси. Рекавши: другог, указује на разлику Његове Ипостаси; рекавши: Утешитеља – на јединство суштаства. Дух Свети ће зато и бити Утешитељ за ученике, јер ће за њих бити други, уместо Христа, Помоћник, Руководитељ, Посредник, Заступник. Као Дух који пребива и делује унутар верујућих, Он не може бити видљив и познан огреховљеним људским родом. А у ученицима Христовим Дух Свети не само да ће бити и они ће Га познати, него већ и сада у њима у извесној мери делује Дух Божији на освештавајући начин“.
Настављајући да утешава своје ученике, Христос им говори, да ће им Он не само послати другог Утешитеља, већ да ће и Сам бити у најтешњем општењу с њима: Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама. Још мало и свијет ме више неће видјети, а ви ћете ме видјети, јер Ја живим и ви ћете живјети. По Васкрсењу ћете ме видети у прослављеном телу, а и духовно – по Моме одласку из света; наше општење ће бити потпуно могуће, јер Ја живим, ви ћете, у јединству са Мном – Извором живота – живети. Подсетимо се, пријатељи моји, да је Утешитеља Духа Господ послао да буде у Његовој Светој Цркви до скончања века, и он делује непрекидно како у читавој Цркви, тако и у свакој души хришћанској – у светим Тајнама, које с вером примамо. Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас – дар је Божији (Еф. 2, 8). Дар Духа Утешитеља! Душе истине! Дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте!