ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Тимотеју (2 Тим, 3, 1-9)
Чедо Тимотеју, знај да ће у посљедње дане настати тешка времена. 2. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, 3. Безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, 4. Издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, 5. Који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се ових. 6. Јер су од ових они који се увлаче у куће и заводе жене које су натоварене гријесима и вођене различитим пожудама, 7. Које се свагда уче, и никад не могу да дођу до познања истине. 8. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, непоуздани у вјери. 9. Али неће више напредовати; јер ће њихово безумље постати очигледно свима, као што се десило и са онима.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Лк. 20, 45 – 21, 4)
Рече Господ Својим ученицима: 46. Чувајте се књижевника, који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва мјеста по синагогама и зачеља на гозбама; 47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, они ће још већма бити осуђени. 1. А погледавши горе видје богате гдје мећу прилоге своје у ризницу храма. 2. А видје и једну сироту удовицу како меће ондје двије лепте; 3. И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију; 4. Јер сви ови ставише на дар Богу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву имовину своју што имаше.
ТУМАЧЕЊЕ
Осуђивање због вере
И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама (2. Тим. 4, 4). То апостол Павле говори јер беше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао… И у лакомству ловиће вас измишљеним речима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема (2. Петр. 2, 1, 3). А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико (Дела. 8, 9); А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере. А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ. Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње (Дела. 13, 8-10)?
Када је Бог, Који над свима има власт, кроз Свога Логоса створио људски род, знао је, дакако, и за слабости људске природе, односно да она неће бити у стању да сама по себи позна свога Творца, па чак ни да стекне појам о Богу; јер, Он је нестворен, а они су из небића створени; Он је бестелесан, а они су овде доле створени са телом; и уопште, много је недостатности код створених бића да би она могла појмити и познати свога Творца. Па опет, добар какав јесте, Бог се смиловао на човечански род, те људе није оставио без могућности да Га познају, како њихов живот не би био безуман. Јер, каква је корист од створења ако не познају свога Творца? Или како створења могу бити словесна ако не познају Логоса Очевог, у Коме су и постали? Наиме, неће се баш ни по чему разликовати од бесловесних бића ако не познају ништа осим земаљских ствари. А и зашто би их Бог створио да је желео да Га не познају? Те стога, да се то не би догодило, и пошто је добар, Он им је предао Свој образ, односно Господа нашега Исуса Христа, и створио их је по Своме образу и подобију – да би тим благодатним даром, познавши образ, односно Логоса Очевог, били у стању да појме Самога Оца, пада, познајући свога Творца, живе уистину срећним и блаженим животом. Али, људи су презрели и занемарили благодат која им је на тај начин дарована; толико су се окренули од Бога и толико су своју душу помрачили да не само што су изгубили сваки појам о Богу, него су једне појмове заменили другима. Јер, уместо истине, изградили су себи идоле; уместо истинскога Бога, приклонили су се боговима који то нису, поштујући твар уместо Творца а што је од свега најгоре, они част која припада Богу, указују дрвету и камењу и свакој твари, чинећи и горе ствари од ових, као што је претходно већ речено. До толике безбожности беху доспели да су чак и демоне почели проглашавати за богове, испуњавајући тиме своје жеље. Жртвовали су бесловесне животиње, па су чак и људе, као што је већ речено, клали на жртву приликом својих обреда у име тих богова, те су се тако још више покоравали њиховој помами. Због тога су се, дакле, од њих учили којекаквим враџбинама, а нека гатања и прорицања су заводила људе, те су они разлоге свога роћења и постојања приписивали звездама и свему што је на небу, и нису размишљали ни о чему другом осим о ономе што су могли видети. И уопште, све је било препуно безбожништва и безакоња, а само Бога и Његовог Логоса људи не беху познали иако Бог Себе није скрио и оставио невидљивим, нити је људима подарио нејасно знање о Себи, него се на многе и различите начине пред њима приказао. (Св. Атанасије, О Оваплоћењу Бога Логоса, 11)
Чувајте се књижевника
Књижевнике баш Господ стално зове безумницима и лицемерима, јер се претварају да се моле и окрећу се за људима… Господ само од њих тражи да слушају оно што им прича, јер Он има снаге да им одговори на сва питања.
Свако је јак да се освети, чак и онај који зло чини, а знајте да Он све црпи из божанства… (Св. Јован Златоуст, Омилија 19, 3 на Мт. 6 и 73, 1 на Мт. 23)
