ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве Петрове посланице (1. Петр. 3, 10-22)
Љубљени, који хоће да љуби живот и да види дане добре, нека уздржи језик свој од зла, и усне његове да не говоре пријеваре; 11. Нека се уклања од зла и нека чини добро; нека тражи мир и нека му стреми. 12. Јер очи Господње обраћене су на праведнике, и уши његове на молитву њихову; а лице Господње против оних који чине зло. 13. И ко може вама наудити ако будете ревнитељи добра? 14. Него ако и страдате правде ради, блажени сте. А страха се њихова не бојте, нити се плашите; 15. Но Господа Бога освећујте у срцима својим, свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас разлог ваше наде, 16. Имајући добру савјест, да се у ономе за што вас клеветају као злочинце постиде они који куде ваше добро владање у Христу. 17. Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи. 18. Зато и Христос једанпут за гријехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, усмрћен тијелом, а оживјевши духом; 19. Којим и сиђе и проповиједа духовима у тамници. 20. Ови некада бијаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом, 21. Која и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза, не као прање тјелесне нечистоће, него обећање Богу добре савјести васкрсењем Исуса Христа, 22. Који, отишавши на небо, са десне је стране Бога, и потчињени су му анђели и власти и силе.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк. 12, 18.27)
У вријеме оно, дођоше Исусу садукеји, који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: 19. Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему. 20. Седморо браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода. 21. И други је узе, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи. 22. И узеше је седморица и не оставише порода. А послије свију умрије и жена. 23. О васкрсењу, дакле, када васкрсну, којега ће од њих бити жена? Јер су је свих седам имали за жену. 24. И одговарајући Исус рече им: Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије? 25. Јер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удају, него су као анђели на небесима. 26. А за мртве да васкрсавају нисте ли читали у књигама Мојсејевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? 27. Бог није Бог мртвих, него живих. Ви се, дакле, веома варате.
ТУМАЧЕЊЕ
Лице Господа је против оних који чине зло
Почетак редоследа греха је неспремност и неукост, а онда следи за зло.
(Св. Григорије Ниски, О девичанству, 46.369Б-376Б)
Бог оставља човека самом себи када се деси нешто страно његовом духовном стању.
(Св. Доротеј из Газе, Разговори о страху од казне)
Сврха доласка Христовог, када нама даје животворне заповести како би очистили наше огреховљено стање, јесте очишћење душе од свих недаћа које трпимо због првог прегрешења.
Крштење пружа слободу и ништа друго не захтева осим вере. Али ако се човек покаје за своје грехе после крштења, Бог му не опрашта драговољно већ тражи труд, истјезање, жалост, сузе,… па тек онда опрашта. Господ опрашта разбојнику, због његовог исповедања на Крсту, па му обећава Царство Небеско… Али у случају жене која је сагрешила, тражи јој само веру и сузе… (Св. Исак Сирин, Упутства о духовном узрастању, 135,157)
Небеска безбрачност
Пророк Исаија нам говори: Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце (Ис. 26, 19)… Под росом подразумевамо животодавну силу Духа Светога, а њен утицај укида смрт и живот је од Бога. Блажени Давид каже: Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се, Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи (Пс. 104, 29-30). Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост (1. Кор. 15, 42). Пророк Исаија поново указује да смрт улази због греха у све на земљи, али се она укида Христовим васкрсењем из мртвих, Онога који обнавља свет и поново га претвара у оно као што је створено: Бог ствара све за непропадљивост, као што је писано (Премудр. 1, 14). Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече (Ис. 25, 8)… Они који воде частан живот, потпуно савршен, достојни су својих година, те ће задобити дивно и чудесно васкрсење; они ће бити нужно вазнети изнад живота који воде обични људи у овом свету; они ће бити као свети који су већ близу Бога. Све телесно ће бити однето и више неће бити места за телесна уживања, па ће личити на анђеле испуњене духовним, а не материјалним службама, и постаће испуњени Светим Духом и у исти час ће бити достојни и уживаће у слави као анђели… (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 136)
