ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Јеврејима светог апостола Павла (Зач. 321 – гл. 9, ст. 8-10, 15-23)
Браћо, овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле год прва скинија стоји; која је праслика за садашње време, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савест онога који служи, а прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде телесне до времена обнове. И зато је Он посредник Новога Завета, да после његове смрти за искупљење од преступа у првоме завету, призвани приме обећано вечно наследство. Јер где је завештање мора да буде и смрт завештача, јер је завештање пуноважно тек после смрти, пошто никада не важи док је завештач у животу. Јер ни први завет није установљен без крви. Тако, када је Мојсеј објавио све заповести Закона свему народу, онда узе крви од јунаца и јараца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ, говорећи: Ово је крв завета који вама одреди Бог. А тако и скинију и све сасуде богослужбене покропи крвљу. И по Закону готово све се чисти крвљу и без проливања крви не бива опроштење. Требало је, дакле, да се слике небеских ствари овако очисте, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 34 • Гл. 8, ст. 22-26)
У време оно дође Исус у Витсаиду; и доведоше к њему слепа, и мољаху га да га се дотакне. И узевши за руку слепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцели се, и виде све јасно. И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.
ТУМАЧЕЊЕ
То је Крв Новога Завета, како је Бог и заповедио
Где је онда књига? Христос чисти умове, па су људи чистих умова и сами књиге Новога Завета. А где је онда ковчег завета? Или како се удара Црква Божја идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ (2. Кор. 6, 16). Сви људи нису заоденути гримизном вуном, већ само исопом. Зашто то онда? Зато што чишћење није било телесно, већ духовно, али је Крв била духовна. Како? Крв није из тела безлогосних животиња, већ из Тела, које је припремљено Духом Светим. Са том Крвљу, а не са Мојсијем, Христос нас заодењује, кроз речи: Јер је ово Крв моја Новога завета која ће се пролити за многе ради отпуштења грехова… Зато је чишћење духовно, јер оно улази у душу и чисти је, прожимајући је… (Св. Јован Златоуст, Омилија 16 на Јевр. 9, 4, 5)
Узео је слепога за руку и извео га ван града
Поучно је што га је Господ одвео ван града. Он је напустио Витсаиду до суда (Мт. 11: 21-24: Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан Страшног суда него вама. И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби), тако да Он није хтео да у том селу лечи, да не би дозволио да се у Њему роди предање. Испробавање витсаидског друштва је тиме завршено, али је Он ипак хтео на само неким људима да покаже своју милост. Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном (Откр. 3, 20). (Ц. И. Скоуфилд, Д. Д., Тезе на Јевнађеље по Марку, 8, 23)
