Ми поштујемо и прослављамо Светитеље јер су се они код Бога удостојили највеће части. Прослављамо их и молимо да нас заштите пред Престолом Божјим од сваке муке и невоље, сваког искушења и несреће. У прослављању Светитеља Срби су отишли даље од свих хришћанских народа и узели Светитеље за своје домаће покровитеље, за своју крсну славу, јер верују да ће слава донети њиховом дому срећу и благослов Божји.
На дан славе пред иконом Светитеља који се слави гори упаљено кандило, а славски колач и жито спремају се и приносе у славу и част Светитеља одајући му тиме поштовање и молитвено сећање. Такође, жито се спрема и за покој душе оних који су нам славу предали.
У слави домаћег Свеца – заштитника учествује и Свет Црква, јер у име ње свештеник благосиља колач и жито уз изговарање молитве: „Господе Исусе Христе, Боже наш, благослови хлеб и вино ово Духом Твојим Светим“. А потом изговара: „У славу и част Светог оца Николаја (или другог Светитеља), приносимо Ти, Господе Боже дарове ове и његовим молитвама прими Свемилостиви Боже, жртву ову пред небеским Твојим жртвеником“. После освештања и резања колача свештеник кроз црквену песму узноси молитву и каже: „Молитвама Светог оца Николаја (или другог), Милостиви Боже, очисти нас од многих грехова наших“. Иста се молитва узноси и Пресветој Богородици.
На дан славе домаћини примају и услужују госте по српском обичају, а гости им честитају славу и желе свако добро и срећу. Тако се шири љубав и узајамно поштовање. Вера и крсна слава чували су српски народ у петовековном ропству, и давали им храброст и утеху. И нама они дају храброст и утеху. Ако тако будемо радили, Бог ће нам помоћи, Светитељи ће нас заштитити, а слава ће донети благослов дому нашем.