Спасоносна тајна Вазнесења
Празник Вазнесења Господњег увек пада четрдесетог дана после Васкрсења Христова. Током тих четрдесет дана, Господ се јављао својим ученицима, уверавајући их у своје Васкрсење и откривајући им тајне Царства Божјег. Коначно, четрдесетог дана, јавио им се последњи пут и открио да ће се вазнети на небо, обећавајући да ће им послати Духа Светог Утешитеља.
Повео их је на Маслинску гору, „подигао руке своје и благословио их. И благословивши их, отишао је од њих и вазнео се на небо. И они му се поклонише“ (Лк. 24,50-52) и гледали су у небо док га облак није сакрио. Тада су се појавила два анђела у белим хаљинама рекавши: „Људи Галилејци, зашто стојите и гледате у небо? Ево, Исус, који се од вас вазнео на небо, доћи ће опет у истом обличју у којем сте га видели“ (Дела апостолска 1,11). Дуго су апостоли стајали и гледали у правцу у ком се Господ узнео. Наравно, могли су бити испуњени тугом да их је Господ заувек оставио, али нису могли бити тужни, јер им је Господ рекао: „И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка века“ (Мт. 28,20). Ово је требало да охрабри и утеши апостоле. Знали су да их Господ не напушта, и да ће им ускоро послати обећање Светог Духа, да ће Господ бити увек са њима, бдећи над њима, управљајући их, водећи их и помажући им у свему Својим божанским и благим Промишљањем. Зато, када су испратили Господа на небо, како каже Јеванђеље, „поклонише му се и вратише се у Јерусалим са великом радошћу. И остадоше непрестано у храму, славећи и благосиљајући Бога“ (Лк. 24,52-53).
После овога, апостоли су се вратили у Јерусалим, без туге за својим Божанским Учитељем, већ са великом радошћу. Били су испуњени радошћу јер их је Господње Вазнесење коначно уверило да је Исус Син Божји, Спаситељ света, истинити Господ и Бог. Апостоли су били утешени Господњим обећањем да ће послати Духа Светога Утешитеља.
Вазнесења Господњег нас учи да се Пасха Господња наставља. На празничном јутрењу празника Вазнесења Господњег слушамо химну „Видевши васкрсење Христово“ после Јеванђеља. Иако је било оданије Празника над празницима, ми ипак изговарамо молитву „Видевши васкрсење Христово“. То није случајно. Васкрсење Христово и Његово Вазнесење су међусобно прожети и чине једну целину. Четрдесет дана васкрсли Христос се јављао својим ученицима и апостолима, потврђујући и јачајући њихову веру у Његово Васкрсење. И после овога, Он се вазноси на небо. Својим Вазнесењем Господ уздиже цело човечанство на небо, отвара пут ка Богу за све нас, крчи нам пут и припрема утабану стазу којом требамо проћи, јер Он је пут, истина и живот (Јн. 14, 6).
Вазнесење као празник
У нашем народу празник Вазнесења не називамо случајно Спасовдан. Назив Спасовдан указује да је празником Вазнесења Господњег испуњено и употпуњено дело спасења, све што је Господ имао у свом превечном плану, испуњено је овим великим Господњим празником. Празник Вазнесења Господњег није се одувек празновао у четрдесети дан по Пасхи, већ је педесетница као благословени период, била време савршавања богослужбених спомена великих празника. Неки оци спомињу да је Вазнесење у једном периоду празновано заједно са празником Силаска Светога Духа на Апостоле, али ово двоједино празновање није дуго потрајало, јер већ од Светог Јована Златоуста имамо прве омилије на празник Вазнесења као засебног празника. Ово засебно место прослављања Вазнесења у четрдесети дан по Пасхи довело је и до тога да Вазнесење добије своје претпразништво и попразништво. Место са кога се Господ наш вазнео на небо посебно је поштовано од самих почетака, на том месту велелепни храм саградила је Света царица Јелена, нажалост тај храм је до темеља разорен од сарацена.
Химнографија овог дивног празника има двојаки карактер, пре свега радосни, али у појединим стихирама уочавају се моменти туге апостола који су невесели због узласка Спаситељевог на небо. У данашњој служби Вазнесења сачувана је и једна стихира која сведочи о двоједином празновању Вазнесења и Педесетнице, а то је једна од стиховњих стихира на вечерњем. Као и остали велики Господњи празници, Вазнесење има своје посебне антифоне на Литургији, входни стих, као и причастен. Ово празнично промишљање крунисаћемо текстом празничног кондака: „Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас“.
*Аутор је уредник мисионарског портала „Кинонија“