Реч јеврејског порекла, у слободном преводу значи хвалите Господа, Бог је овде, славите Га! Алилуја је радосни усклик оних који виде и искуствено доживљавају присуство Божије. То је једна од кључних речи Литургије зато што открива саму суштину богослужења – да нас уведе у присуство Божије.
Алилуја је било чест усклик на јудејском богослужењу, и то у псалмима, а нарочито у псалмима 113–118, који се зову и „велики халел“ – који се појао на Пасху. Одавде је прешло у богослужење палестинских хришћана, и даље у опште хришћанско богослужење. Иако се у почетку користило само у току Пасхе и Педесетнице, алилуја се данас употребљава као литургијска формула током целе богослужбене године, па и у току Великог поста и при погребу, као израз хвале Господа коју хришћанин изражава како у радостима тако и у жалостима.