Пракса двадесетчетворчасовног богослужења заснована је на речима Апостола Павла молите се непрестано (1. Сол. 5, 17). Најпознатији по оваквој пракси био је манастир Неспавајућих, Акимита (грч. Μονὴ τῶν Ἀκοιμήτων) на Босфору који је основао монах Александар (†430). Он је поделио братство у шест хорова, који су, смењујући се дан и ноћ, непрестано вршили богослужење. Типик овог манастира почели су да подражавају и други манастири. Постоје сведочанства да су све до XIII века постојали манастири са акимитским типиком.
Богослужење у манастиру Неспавајућих имало је, поред редовних монашких богослужења, службе часова чији је број био адекватан броју часова дана и ноћи.
Аналогне тенденције увећавања броја богослужења, али да се не досегне апсолутни број и крајност акимита, имамо и у општем монашком Типику, додавањем, сем молебних канона, акатиста, итд., и служби међучасова, односно пет богослужења која допуњују часове. Четири се додају првом, трећем, шестом и деветом часу, носе њихове називе и односе се на њихов садржај (међучас првог часа, међучас трећег часа, итд.). Познато је да су монаси аскете и келиоти имали и такозвану „службу дванаест псалама“. Ово богослужење је разбијено на четири тријаде, према броју часова. Међучасови нису ушли у општу употребу, нити се срећу у многим рукописима. Данас поједини типици предвиђају њихово читање у одређене дане поста.
Нешто слично представља и свакодневно читање целог Псалтира, које се још увек држи у хиландарској келији Светог Саве у Кареји (Света Гора).
Други начин приступања захтеву непрекидног богослужења, али на индивидуалном нивоу, јесте упражњавање монолошке молитве „Господе, Исусе Христе, помилуј ме“ или „помилуј нас“ (тзв. Исусова молитва). Ова молитва је инспирисана Новим Заветом, где се среће скоро дословно (Мт. 9, 27; 15, 22; 20, 30–31; Мк. 10, 47–48; Лк. 17, 13). Изгледа да је ова молитва у почетку употребљавана као замена за богослужења дневног круга када није постојала могућност учествовања у њима. Тако имамо такозвани канон за путнике, који предвиђа изговарање ове молитве неколико стотина пута за одређена богослужења. Изговарање ове молитве се, као што је познато, броји бројаницама. Међутим, замена богослужења Исусовом молитвом, онда када је могуће његово вршење, или њено упражњавање у време јавног богослужења, нарушава дух богослужења.
