Над престолом у древним храмовима прављен је, како га називају латински писци, ciborium (киворијум), или грчки κυβόριον (киворион), или словенски сен – нека врста балдахина који се ослањао на четири стуба. Сен је постојала и у старим руским црквама. Она символизује небо, раширено над земљом, на којој се приноси жртва за грехе света. Уједно, сен означава „нематеријалну скинију Божију“, то јест славу Божију и благодат, којом се покрива Он Сам, одевајући се светлошћу као ризом и седећи на преузвишеном престолу своје славе.
Под киворионом је, изнад средине престола, висио περιστέριον (перистерион), посуда у облику голуба у којој су чувани свети дарови за случај причешћа болесних и за Пређеосвећене Литургије. У данашње време ова представа голуба је понегде и сачувана, али је изгубила свој првобитни практични значај: тај голуб сада више не служи као посуда за чување светих тајни, него само као символ Духа Светога.
У новије време улогу перистериона преузео је кивот за чување дарохранилнице, који је у облику храма и стоји на светој трпези.
