Представљају посебну групу празника у Црквеној богослужбеној години (грч: Μεγάλες Εορτές), који се одликују својим значајем и начином на који им се врши служба. Они су у Типику обележени знаком крста у кругу и њима се врши бденије и сва служба празника по уставу. У велике празнике убраја се дванаест празника (Господњих и Богородичних) и празници великих светих (покретни празници, који зависе од дана прослављања Пасхе, издвојени су курзивом):
- Рођење Пресвете Богородице – 21/8. септембра;
- Воздвиждење Крста Господњег – 27/14. Септембра;
- Увођење у храм Пресвете Богородице – 4. децембра/21. Новембра;
- Рођење Христово – 7. јануара/25. Децембра;
- Крштење Господње или Богојављење – 19/6. jануара;
- Сретење Господње – 15/2. фебруара;
- Благовести Пресветој Богородици – 7. априла/25. марта;
- Преображење Господње – 19/6. августа;
- Успење Пресвете Богородице – 28/15. августа;
- Улазак Господњи у Јерусалим – седмица пре Пасхе;
- Вазнесење Господње – четрдесетог дана после Пасхе (четвртак 6. седмице);
- Педесетница – педесетог дана после Пасхе;
Празник Пасхе, (Васкрс) као „празник над празницима и свечаност над свечаностима“, највиши од свих празника, не улази у групу дванаест празника.
Општа карактеристика групе од дванаест празника (изузев Уласка Господњег у Јерусалим), је постојање претпразништва, попразништва и оданија празника. У велике празнике спадају такође три празника у част светих:
- Рођење Светог Јована Крститеља – 7. јула/24. jуна;
- Усековање главе Светог Јована Крститеља – 11. септембра/29. августа;
- Светих првоврховних апостола Петра и Павла – 12. јула/29. августа, (Свети Петар и Павле)
- и још један Господњи празник:
- Обрезање Господње – 14. јануара/1. јануара.
