Из поука Светог Игнатија Брјанчанинова
Нико од оних који желе да напредују у молитви нека се не усуђује да олако помисли и закључи да је молитва која се изговара устима и гласом, уз пажњу ума, мало значајно и поштовања недостојно делање. Ако свети оци кажу да је неплодна свака она молитва устима и гласом која није сједињена са пажњом, из тога се ипак не може закључити да су они одбацивали или понижавали и саму молитву устима. Не! Они само захтевају да уз њу иде и пажња. Пажљива молитва устима и гласом је основ и узрок молитве ума. Пажљива молитва устима и гласом је уједно и молитва ума. Научимо најпре да се пажљиво молимо молитвом устима и гласом, тада ћемо лако научити да се молимо и самим умом у тиховању унутрашњег бића.
Молитву устима и гласом показало нам је Свето писмо, пример за њу и за гласно појање дао нам је сам Спаситељ, а пренели су нам свети апостоли по прејемству од Господа. И отпојавши хвалу, по завршетку Тајне вечере, казује свети јеванђелист Матеј о Господу и Његовим апостолима, изиђоше на гору Маслинску. Господ се молио пред Лазарево васкрсење и сав народ је чуо – сви су чули чудо молитве над човеком који је већ четири дана био у гробу. Молили су се у тамници заточени свети апостол Павле и његов сапутник Сила и славили Господа, а остали сужњи су их слушали. Одједном, усред њихове молитве, настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
Молитва свете Ане, мајке пророка Самуила, коју су свети оци често наводили као образац молитве, није била једино у уму. Ана – говори Писмо – говораше у срцу својем, уста јој се само мицаху, а глас јој се не чујаше. Та молитва није била молитва гласом, али је била из срца, па је самим тим била и молитва устима. Свети апостол Павле каже да је молитва устима плод усана и заветује да приносимо Богу жртву хвале, тојест плод усана које исповедају име Његово. Заповеда да говоримо међу собом у псалмима и химнама и песмама духовним, и у мољењу гласом и устима и у песмопојању, певајући и појући Господу у срцу своме. Он осуђује непажњу у молитви устима и гласом. Јер ако труба да нејасан глас – говори он – ко ће се припремити за бој? Тако и ви, ако речете језиком неразумљиву реч, како ће се знати шта говорите? Јер ћете говорити у ветар. Иако је апостол упутио ове речи управо онима који се моле и јављају опомене Светог Духа на страним језицима, свети оци их с правом примењују и на оне који се непажљиво моле. Ако се неко моли без пажње и зато не разуме речи које изговара, шта је он, заиста, самом себи него странац?