ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Саборне посланице светог апостола Јакова (Зач. 56 – гл. 4, ст. 7-17; гл. 5, ст. 1-9)
Љубљени, покорите се Богу, а успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас. Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, поправите срца ваша, дводушни. Трпите и тугујте и плачите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. Понизите се пред Господом, и уздигнуће вас. Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата својега оговара закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и боравићемо онде једну годину, и трговаћемо и зарадићемо; ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је живот ваш? Он је пара, која се за мало покаже, а потом је нестане. Уместо да говорите: Ако Господ хоће, и живи будемо, учинићемо ово или оно. А сад се хвалите својом надменошћу. Свака таква хвала је зла. Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, грех му је. Ходите сад богаташи, плачите и ридајте због невоља својих које долазе. Богатство ваше иструну, а одело ваше поједоше мољци; злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство против вас, и изјешће тела ваша, као огањ. Нагомиласте благо у последње дане. Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота. Наслађивасте се на земљи, и живесте раскалашно; ухранисте срца ваша, као на дан заклања. Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви. Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, ратар ишчекује драгоцени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд рани и позни. Будите, дакле, и ви стрпљиви, утврдите срца ваша, јер се долазак Господњи приближи. Не јадикујте један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, Судија стоји пред вратима.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 52 • Гл. 11, ст. 27-33)
У време оно дође Исус у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старешине, и рекоше му: Каквом влашћу то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш? А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу ово чиним. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми. И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не веровасте? А да речемо: од људи? – бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
ТУМАЧЕЊЕ
Плач, туга и лелек
Моли се са сузама и све оно што затражиш биће услишено. Господ се много радује када се човек моли у сузама. (Св. Евагрије, О молитви 6, Добротољубље том први, 22)
Нека те Бог види и узвисићете
Када је ум испуњен и емоције су пуне савести, па просијава Божија благодат, душа се смирава, као да је природна. Испуњена Божијим благословом не може да избаци из себе славу; јер одржава и испуњава заповести Божије, тако да остаје смирена, јер дели Његово стрпљење. (Св. Дијадох Фотички, О духовном познању, 95. Добротољубље)
Ако си увек смирен пред Господом, никада нећеш показати гордост према било коме. (Св. Јован Карпатос, Текстови за монахе у Индији, 12. Добротољубље)
Првосвештеници, књижевници и старешине Му рекоше: Каквом влашћу то чиниш, или ко ти даде власт да ово чиниш
Они који су били против Христових чуда, они су пред Њега извели оне избачене продавце из Храма (упореди са Мт. 21)… Док су се они продавали, Он им је посредно говорио…
И како кажу Јудејци да је крштење (Јованово) било од људи? Они су плашили људе, као што је и казано. Да ли видиш да им је срце било покварено? У сваком случају они презиру Бога и све раде у име људи. За те људе се и боје, а не за свеце, они не желе да верују у Христа због људи и зато их зло обузима… (Св. Јован Златоуст, Омилија 67 на Мт. 21, 2)
Ко ти је дао ту власт?
Ми ћемо сада показати да су старешине јудејске синагоге, на другачији начин, ипак насилно напали Христа… Спаситељ је учио у Храму, указујући на заповести – које су претежније од Закона – свима који су слушали и на тај начин схватали јеванђељски пут у животу. Онда је покренуто питање које показује менталитет тих људи, који су га слушали, Ко Ти је дао ту власт? Шта сада то треба да значи? Они кажу: Ти учиш у Храму, а семе си Јудино, али ниси ни придодат свештеницима у Храму. Зашто учиш оно што се противи Мојсијевим заповестима, и не слаже се са старим Законом који је дат? Реци нам, да ли Ти оптужујеш Законодавца за укидање Закона? Да ли Га кривиш? Реци нама, да ли је Бог тема твог сопственог закона? (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 133)
