ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Светог апостола Павла Јеврејима (Јев 4, 14- 5 – 6)
Браћо, имајући, Првосвештеника великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вјере коју исповиједамо. 15. Јер немамо првосвештеника који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника који је у свему кушан као и ми, али без гријеха. 16. Стога приступајмо смјело пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ. 1. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе, 2. Који може да саосјећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима, 3. И због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за гријехе. 4. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон. 5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: Син мој јеси ти, ја те данас родих. 6. Као што и на другом мјесту вели: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк 8,34 – 9,1)
Рече Господ: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. 36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? 37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? 38. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима. 1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.
ТУМАЧЕЊЕ
Видимо да имамо Првосвештеника, Исуса Сина Божијег
Који свештеник може да буде толико праведан и свет као што је то био Син Божији, који није требао да за своје грехе приноси жртве, нити је имао првородни грех, нити је имао неке грехове које је стекао током живота? Шта би треба да се човеку узме, осим тела? Шта одговара за уништења, осим тела? Шта би понудили да се очисти тело у девичанској утроби, како би се очистили греси смртних људи, без икакве пожуде? Шта би требало да буде понуђено као прихватљиво осим тела, а то тело је тело нашег Првосвештеника? У свакој жртви постоје четири ступња: коме се жртвује, ко жртвује, шта жртвује и за кога жртвује. Један Посредник нас мири са Богом, те у тој вези Он је један са Њим коме се жртвује, те је начињен Један у Њему за кога се жртвује и био је Један који се жртвује и који је жртва. (Бл. Августин, о Светој Тројици, 15)
Хајдемо, дођимо на трон благодати…
Господ каже: помози у времену када је битно. Ако приступиш примићеш и благослов и милост, али приступићеш када за то дође време, али ако приступиш само у Дан Суда , нећеш примити венац… Такав приступ ће бити ван времена када је то требало да се деси, јер када дође крај Он ће васкрснути у Суду… О овоме је већ речено: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења (2. Кор. 6, 2)! У право време је када се каже: Приближи нас, телесно, јер тако само дајемо веру, а Он даје све ствари. (Св. Јован Златоуст, Омилија 7 на Јевр. 4, 6)
Ко год да жели да пође за Мном, нека се одрекне себе и понесе свој Крст
Видите ли како Он чини Његово учење неочекиваним: Он не каже уопште, ако ти желиш или не, ипак мораш да пострадаш, али како, већ каже: ако човек жели да крене за Мном. Он не тера никога, Он не сили, али свакога може да начини господарем његовог сопственог избора… Да ли зове човека да чини добра дела – не, ни за зла, нити за казну, никога не присиљава… Не, јер природа ствари је сама довољна да те привуче… Петар који Га је исповедио као Сина Божијег, зар да зато очекује венац: А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос (Мк. 8, 29); и претпоставља да је то довољно за његово спасење. Будућност треба да осигурају … То је у Његовој моћи, као Сина Божијег, да омете да се било коме суди, јер то није Његова воља за свачије добро пошто и ти сам треба да нешто допринесеш… (Св. Јован Златоусти, Омилија 40 на Мт. 16, 1)
Будите у љубави Божијој
Када се душа човечија одваја од тела, велика тајна се остварује. Ако је под казном греха, тада долазе хорде демона и анђели са леве руке, а силе таме преузимају душу и држе је на својој страни… Нико није изненађен тиме, у трену када човек напушта овај свет. Он се држи свега како би разумео шта се догађаја на страни добра. Поред таквих су стално Божији светитељи и анђели, а Свети Дух их штити; па када се његово тело одваја од душе легиони анђела су на његовој страни и помажу да оде у чист свет. Тако да га воде ка Господу, коме нека је слава у векове векова. Амин! (Св. Макарије Велики, Омилија 21, 1)
О Симону Киринејцу који је носио Крст уместо Христа
Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном (Мт. 16, 24). У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду; Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо. И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже (2. Кор. 4, 8-11).
