ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Тимотеју (2 Тим, 2, 11-19)
Браћо, истинита је ријеч: ако с Њим умријесмо, с Њим ћемо и живјети; 12. Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи; 13. Ако ли изневјеримо, Он остаје вјеран, јер се не може самог себе одрећи. 14. Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи него на пропаст онима који слушају. 15. Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, трудбеник који се нема чега стидјети и који право управља ријечју истине. 16. А поганих празних разговора клони се; јер ће такви још више напредовати у безбожности. 17. И ријеч њихова као жива рана разједаће око себе, међу којима су Именеј и Филит, 18. Који застранише од истине, говорећи да је васкрсење већ било, и руше вјеру неких. 19. Али тврдо стоји темељ Божији, имајући овај печат: Позна Господ оне који су његови, и: Нека одступи од неправде сваки који призива име Господње.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећемо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Лк. 18, 2-8)
Реће Господ причу ову: У некоме граду бијаше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. 3. А у ономе граду бијаше једна удовица, и она долажаше к њему говорећи: Одбрани ме од супарника мојега. 4. И не хтједе задуго. А најпослије рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не стидим, 5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не додијава. 6. И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија! 7. А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати? 8. Кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божјега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
О истрајној удовици и молитви
Особа која се моли мора да рашири свете руке тако што ће своју такозвану срџбу душе усмерити на опраштање грехова, односно ни против кога који је грехе учинио против ње. Њен ум може бити замагљен мислима споља, тако да мора да све заборави и да се моли побожно… Тада ћеш призивати и Господ ће те чути; викаћеш и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло (Ис. 58, 9)… Шта то значи за особу која је задовољна тиме што се дешава, што може да је ослободи од стега и од оних који се противе Богу, јер је Он тражио да се свако од нас увежбава у молитви… Човек молитвом задобија Духа Светога, јер је Син Божији Првосвештеник који жртвује за нас и за оне који се стално моле и не губе срце своје… (Ориген, О молитви, 9, 1 – 10, 2)
