ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Солуњанима светог апостола Павла (Зач. 274 – гл. 1, ст. 10-12; гл. 2, ст. 1-2)
Браћо, поверовасте сведочанству нашему за онај Дан. Зато се и молимо свагда за вас, да вас Бог наш учини достојним звања и испуни сваку благу намеру доброте и дело вере у сили, да се прослави име Господа нашега Исуса Христа у вама и ви у њему, по благодати Бога нашега и Господа Исуса Христа. Али вас молимо, браћо, у погледу доласка Господа нашега Исуса Христа и нашега сабрања у Њему. Не дајте се лако поколебати умом, нити уплашити, ни духом, ни речју, ни посланицом – тобоже нашом – као да је већ настао Дан Христов.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 68 • Гл. 12, ст. 42-48)
Рече Господ: Ко је, дакле, тај верни и мудри управитељ, којега ће поставити господар над чељади својом да им даје оброк на време? Благо слузи ономе којега господар његов, дошавши, нађе да чини тако. Заиста вам кажем, над свим имањем својим поставиће га. Ако ли рече слуга тај у срцу својему: Неће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се; доћи ће господар тога слуге у дан када не очекује, и у час кад не зна, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима. А онај слуга који је знао вољу господара својега и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен; а који није знао, па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен. А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити; а коме је поверено много, од њега ће се више искати.
ТУМАЧЕЊЕ
Када Он дође у тај Дан, биће прослављен у својим светима
Када су неки били предати јавном суду, или они који су патили од небројених болести, били су отпадници од вере, а требало је само да верују и прославе Бога. Када ће бити показана слава тих људи? У дан Суда ће бити показани сви они који верују. За такав крај се и ми молимо, тако да наш Бог може да рачуна на то да баш нас позове… Позив је свадбени, јер је пет девојака позвано… А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му у сусрет (Мт. 25, 6). А спремало се још њих неколико, али нису ушле.
Учитеља су славили, али су и слуге слављене. Они који су прослављали Господа много су више себе прослављали… Невоља у име Христово јесте прослављање, па и Он свуда призива славу Бога Оца… Како се онда Он прославио у нама? Па ми пред Њега ништа нисмо поставили… Како смо Га ми онда прославили? Зато што смо примили силу од Њега, те зато и нисмо узели зло које је постављено пред нас… (Св. Јован Златоуст, Омилија 3, на 2. Сол. 1)
Када је он праведни и мудри слуга, његов Учитељ ће га начинити домаћином те куће
О томе нам не говори непосредно, јер то се види из Његових поступака и проповеди, тако да треба да увек будемо спремни, али зато нам Он каже: када то не тражите, Он ће доћи, желећи да они буду у страху чекања и стално у врлини. Међутим, Његово тумачење је такво: ако генерација зна да ће умрети, онда ће сигурно тежити да буду сви поштени у тај час…
О управљању
Све те ствари које су изречене о греху не тичу се само новца, већ се тичу и речи које изговарате, и власти, и дарова, и сваког управитељства… Ова прича се тиче и владарâ земаљâ. Ако имаш мудрости и не повређујеш своје слуге, Он захтева мудрост и верност: јер греси такође израстају из лудости…
Он такве зове вернима, јер нису ништа зло учинили, нити протраћили Господња добра без циља или на крају нису дали плода, већ су били мудри зато што су знали како да се понашају са стварима које су им биле дате… Ако буду верни и не краду, а лоше раде, срамота може бити велика… Они који имају новца нека саслушају ове речи. Не раде то само учитељи већ и богати… Шта ће бити једнако великој части? Какав то треба да буде говор да би утврдио достојанство благослова, да Цар Небеса, Онај који поседује све ствари, постави човека да влада свим стварима? Из тог разлога, Он човека зове мудрим, јер такав зна да неће одустати од великих ствари, које су намењене Царству…
Зли слуга
Ако неко каже: Мој Господ одлаже Свој долазак, зато што дан није познат, ми бисмо то требали да потврдимо, не зато што не знамо дан, већ зато што је слуга зао… Тај суд није Господњи, већ је од злога слуге, иако је он осрамоћен због тога… Видите ли како он то ставља пред све, јер је чињеница незнање, а показује како је корисно да сви морају да буду часни у уму? То је оно што Он тражи од нас када каже да стражимо, јер смо у изобиљу уљуљкани, а у невољама смо ојачани… Свуда се говори да када буде опуштања, онда долази терор…
Коме је дано, од њега ће се и тражити
Нека не мислимо да је само казна нама намењена, већ треба да знамо да има још аспеката нашег живота о којима треба мислити, пошто непоколебљиво радимо исте ствари. Они који воле таквог слугу, који има новца, не дају онима којима је новац заиста потребан. Тада си слуга твојих сопствених страсти, а не чиниш милостињу у Цркви. И у случају ђаконâ, који скупљају милостињу, они немају права да расипају и коцкају те ствари које су дате за сиротињу… Чак и ако примаш наследство од оца, примаш и све што сам поседујеш, јер је све у Богу дато… Због тог краја Он оставља те ствари (да буду) у твојим рукама, зато што добијаш порцију хране у правом тренутку…
Шта значи у правом тренутку? За оне којима је нешто потребно, за гладне, који нису примили ништа, за њих је прави трен у ставри, милостиња. У свим причама, Он упозорава оне који свој новац не деле са онима којима је преко потребан. И у причи о мудрим и лудим девојкама, када оне не дају своје; и у причи о онима који су закопали своје таланте и нису их удвостручили… Теби и Бог дарује, видиш ли величину Његове љубави… Зато и ти мораш сигурно дати милостињу… Све дајем, јер не желим да трошим на пијанство, ручкове и оригиналну одећу, на све што може да провоцира Бога; али немојте заборавити на своје ближње…
О милостињи
Нека буду два пута најсветијег живота: први обезбеђује доброту онога који тако и дела, а други је од његовог ближњег… Слушајте апостола Павла, који језик користи да опише или један, или други пут. Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог (1. Кор. 10, 24). И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед, јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме (Рим. 15, 2, 3). Онда овде о томе Павле каже: И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже (1. Кор. 13, 3). (Св. Јован Златоуст, Омилија 77 на Мт. 24, 2, 3, 4, 5)
Питаш ли, мора ли неко да уради за себе и своје ближње? Наравно да неко мора. И све оно што долази са тим, и то у кругу својих пријатеља и у својој околини, а верује да је то сада и биће њихово дело… Ништа друго неће да се захтева од тебе. Ако тако неко мисли он је у великој заблуди, чак и ако је то због Царства или – као што модернисти кажу – због чињења знака човечности, а ако неко мора и да предузме велика дела. Уопште не… Нужно је само да се све ради према Божијим заповестима. Али шта тачно? Ништа посебно, само оне ствари које приказују њих и то у животним околностима, оне ствари из свакодневних дешавања. То је нешто, какав је и сам Бог…
Бог уређује живот сваког човека, што је дело угодно и дело Божије. Пример овога је када ти просјак прилази, јер га Бог шаље… Шта ћеш да урадиш? Мораш му помоћи. Бог је послао просјака желећи да ти схватиш да ако просјака прихватиш, прихваташ и Бога, јер Бог гледа шта ти уствари радиш… Ако радиш оно што је по Вољи Божијој, учинићеш корак ка последњем циљу – задобијање Царства. Ако ово уопштите, у свакој ситуацији Бог од човека нешто жели… Ми заиста знамо шта Он жели заповестима које нам је дао. Ако неко тражи помоћ, па помози му. Ако те неко нападне, опрости му. Ако ти нападнеш некога, онда тражи опроштај и помири се… (Св. Теофан Затворник, Писмо младој жени)
