У Светлу (Васкрсну) среду на светој Литургији се произноси читање из Дела апостолских (Дап. 5 зач, 2,26-36), у којем је изложена беседа апостола Петра о Васкрсењу. Поред тога, произноси се јеванђелско зачало (Јн. 4 зач, 1,35-51) о сусрету Васкрлог Христа са Филипом и Натанајилом. Двојица Јованових ученика препознају у овим речима Месију о коме су сигурно већ много пута чули у Јовановим беседама. Нема сумње да их је Јован припремао за овај сусрет. Сада је Христос ту, пролази поред њих. Они неће пропустити ову прилику. Пошли су му у сусрет. Кад их је Христос приметио, упитао их је: „Шта тражите?“, а они одговарају „Учитељу, где станујеш“. Они не желе Христа у пролазу, не желе да им буде “уз пут”. Желе да пођу са њим, да уче од њега.
Свети Теофан Затворник у својим поукама за сваки дан у години, у Светли (Васкрсни) уторак, упућује следећу поуку:
Истину Васкрсења разум може доказивати својим разлозима на основу Писма, и силу његових извођења не може да не призна ни неверујући, уколико му није заглушено осећање за истину. Верници, међутим, немају потребу за доказима, будући да је Црква Божија препуна светлости Васкрсења. И један и други указатељ на истину је добар и убедљив. Против разлога разума, ипак, могу да се изроде и истакну противразлози, а и вера може да се напада и уздрмава недоумицама и сумњама које долазе и споља и изнутра. Зар нема, дакле, тврде ограде за истину Васкрсења? Има! Она ће се испољити у процесу истребљивања изопачености душе и тела, и успостављању почетака новог живота путем силе Васкрсења, преузете још у светом крштењу. Такав човек ће ходити у светлости Васкрсења. Њему ће изгледати безуман свако ко говори против Васкрсења, као што ће ономе који иде по дану изгледати без памети онај који говори да је ноћно време.
Среда светле (пасхалне) седмице