ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве саборне посланице Јованове (1 Јн. 3, 11-20)
Љубљени, сваки који не твори правду није од Бога, ни онај који не воли брата својега. 11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге. 12. Не као што Каин бјеше од нечастивога и закла брата својега. А због чега га закла? Јер дјела његова бијаху зла, а брата му праведна. 13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свијет мрзи. 14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти. 15. Сваки који мрзи брата својега јесте човјекоубица; а знате да ниједан човјекоубица нема вјечни живот који остаје у њему. 16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу. 17. А који има богатства овога свијета, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему? 18. Дјечице моја, не љубимо ријечју ни језиком, него дјелом и истином. 19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја: 20. Јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк. 14, 10-42)
У вријеме оно, Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда. 11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно вријеме да га изда. 12. И у први дан бесквасних хљебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: Гдје ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш? 13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човјек који носи крчаг воде, идите за њим, 14. И гдје уђе кажите домаћину куће: Учитељ вели: гдје је моја одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим? 15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите. 16. И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху. 17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом. 18. И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном издаће ме. 19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: Да нисам ја? И други: Да нисам ја? 20. А он одговарајући рече им: Један од Дванаесторице који умочи са мном у здјелу. 21. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек. 22. И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. 23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; 24. И рече им: Ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе. 25. Заиста вам кажем: Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему. 26. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску. 27. И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: Ударићу пастира и овце ће се разбјећи. 28. Али по васкрсењу мојему ићи ћу пред вама у Галилеју. 29. А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја нећу. 30. И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове ноћи, прије него што пијетао два пута запјева, ти ћеш ме се три пута одрећи. 31. А Петар још одлучније говораше: Ако бих морао и умријети с тобом, нећу те се одрећи. Исто тако и сви говораху. 32. И дођоше на мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Сједите овдје док ја одем да се помолим Богу. 33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати. 34. И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите. 35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће. 36. И говораше: Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти. 37. И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдјети? 38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тијело слабо. 39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте ријечи. 40. И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили. 41. И дође и трећи пут, и рече им: Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човјечији у руке грјешника. 42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.
ТУМАЧЕЊЕ
Требало би да љубимо једни друге
Ко је против милосрђа тај је и против братске љубави, али милосрдан се неће уплашити да каже да је рођен од Бога. Онај који је у братској љубави и има неке грехе које није исповедио, нека зна да је грех изнад свих када да не волиш брата свога… Ова посланица апостола препоручује милосрђе. После Христовог васкрсења, питање које поставља Петру било је: Љубиш ли ме? Није било довољно да то питање једном постави, већ и други и трећи пут. Три пута није имао страх, а исповедио је љубав.
Апостол Петар воли Господа. Шта је урадио за Господа? Немојте да мислите да псалмопојац није осећао исто: Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио? Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње (Пс. 116, 12-13)… Онај који добије чашу спасења, шта му се тражи заузврат? Сада када примимо чашу спасења, назовимо име Господње и будимо испуњени милосрђем, а никако не мрзимо брата свога, већ будимо спремни да умремо за брата свога. То је управо савршено милосрђе…
Љубав одваја децу Божију од деце ђаволове. Они који чине милостињу рођени су од Бога, а они који је не чине нису рођени од Бога. Велики је то символ, а велика је разлика у милосрђу, само не мислите да ћете имати од милосрђа неку добит. Колико имате, толико је довољно! Сва Писма говоре о снази милосрђа, али је то најбоље наглашено баш у овој посланици. (Бл. Августин, Омилија 5 на 1. Јн. 3, 3, 4, 7, 13)
Јудина издаја
Зашто је Он славио Пасху? Он се није противио Закону како би у последњим данима указао на све ствари. Зашто ученике шаље код непознатог човека? Зато што је желео да покаже да може да избегне страдање… Када су јели, Он је рекао: један од вас ће ме издати… А пре вечере, Он им је чак и ноге умио. Видите ли да је могао да поштеди издајника? Није рекао: један ће ме издати, већ: један од вас… Он је изабрао да упозори све како би спасао тога који је желео да Га изда… Христос је желео да га промени, да то осети овај који ће Га издати, да тај скине маску… (Св. Јован Златоуст, Омилија 81 на Мт. 26, 1)
